Данас, драга, реци мени:
ниси л’ можда лик из снова
што га спарних летњих дана
роди машта песникова?
Али не, усташца таква,
такву чар што оком гори,
тако мило, слатко чедо –
песник не зна то да створи.
Базилиске и вампире,
ружне акрепе и гује,
такве немани из бајке
жар песников обликује.
Али тебе, подлост твоју,
лик што милим сјајем гори,
и тај лажљив поглед смерни –
песник не зна то да створи.
ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ
Facebook
Twitter
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.