У мртвом срцу опет живо
Сећање кад све се златило
А срцу топло неизрециво.
Као кад позних јесени
У неки дан, понеки час
Одједном пролеће зазелени
И затрепери све око нас
Сав духом обавијен тако
Тих година духовне пуноће
И заборављене радости лако
Лепоту лица гледах из самоће
Како после вековне муке
Да погледам вас у овом сну
Јер сад у вама чујем звуке
Као да никад не бејах на дну
Сад ни сећања немам више
Сад ми живот почиње поново
Очарана вама душа опет дише
Јер у њој је љубав ово.
▪С руског препевао Анђелко Заблаћански
(из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
