Биографија
Еуженио де Андраде рођен је 19. јануара 1923. године у месту Повоа де Аталаја. Након што се брак његових родитеља распао, преселио се у Лисабон 1933. године где је похађао гимназију. Прве песме написао је три године касније. Године 1938. послао је неке од тих песама Антонију Боту, португалском есејисти, песнику и критичару, који га је охрабрио да настави да пише, толико да је своју прву књигу Нарцис објавио 1939. под својим правим именом Хозе Фонтинхас, од којег ће касније одустати.
Године 1943. Еуженио де Андраде се преселио у Коимбру, а затим у Тавиру следеће године, градове у којима је служио војни рок. Пошто је од 1947. радио као административни инспектор у Министарству здравља, коначно се настанио у Порту 1950. године где је живео више од четири деценије.
Прву збирку као Еуженио де Андраде (Руке и воће) објавио је 1948. године, a последњу (Таласи жудње) 2001. године. Поред ових, објавио је још неколико збирки песама које су преведене на многе светске језике.
Бавио се ванкњижевним занимањем и радио као чиновник у медицинско-социјалној служби. Превео Лорку, бројне француске, италијанске и савремене грчке песнике. Редак је песник, који је, током више од пола века стварања, као савременик и сведок најжешћих мена модернизма, авангардних прелома и експерименталних потреса, тако моћно одолевао утицајима, а чија монументална фигура при том изражава дубоко засновани говор културе родног тла...
Његов поетски израз је неповерљив према апстракцијама и окренут је једноставности, као и лепоти природног и доживљеног. Називан је и соларним и паганским песником који тело доживљава као метафору универзума.
Добитник је бројних награда, међу којима су престижна португалска награда Камоеш, француска награда Жан Малрије и Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац. Упркос свом песничком значају и слави, живео је повученим животом.
Еуженио де Андраде је умро у Порту 13. јуна 2005. године. Након његове смрти основана је књижевна фондација која носи његово име.
