Еуженио де
Андраде
Рођен је 1923.
године у месту Повоа де Аталаја. Живео је у Лисабону и Коимбри, Порту. Своју
прву збирку поезије (Руке и воће) објавио је 1948. године, a последњу (Таласи
жудње) објавио је 2001. године. Поред ових, објавио је још неколико збирки
песама које су преведене на многе светске језике. Бавио се ванкњижевним
занимањем и радио као чиновник у медицинско-социјалној служби. Превео Лорку,
бројне француске, италијанске и савремене грчке песнике. Редак је песник, који
је, током више од пола века стварања, као савременик и сведок најжешћих мена
модернизма, авангардних прелома и експерименталних потреса, тако моћно одолевао
утицајима, а чија монументална фигура при том изражава дубоко засновани говор
културе родног тла...
Његов поетски
израз је неповерљив према апстракцијама и окренут је једноставности, као и
лепоти природног и доживљеног. Називан је и соларним и паганским песником који
тело доживљава као метафору универзума.
Добитник је
бројних награда, међу којима су престижна португалска награда Камоеш, француска
награда Жан Малрије и Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац.
Упркос свом песничком значају и слави, живео је повученим животом.
Умро је у
Порту 2005. године.Након његове смрти основана је књижевна фондација која носи
његово име.
