Биографија
Еуђенио Монтале рођен је у Ђенови 12. октобара 1896. године. Био је италијански песник, највећи представник италијанског херметизма. Поезијом лишеном сваке речитости изражава тегобу савременог човека у њему отуђеном свету.
За разлику од првих књига доминантног херметизма, каснији наслови имају интимнију природу, но сви скупа одзвањају затамњеном свечаношћу, нежни су и бритки и представљају огледало мукотрпног живота као вида монаштва.
Имао необичне креативне склоности, био је прозаик, преводилац, књижевни и музички уредник и сликар са кичицом у талогу од кафе, употпуниле су хроничну несаницу живота. Писао је на цедуљама, возним картама, салветама и позивницама, презирао снобове, заветовао песме потомцима, ако их буде, и ватри прочишћења, стављајући знак једнакости између поезије и егзистенције, односно смисла који искључује тајне.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1975. године.
Главна дела: Сипине кости, Прилике, Олуја и друго, Сатура, Дневник 71. и 72. године, Свеска за четири године, Аутодафе, Лептир из Динара и друго.
Еуђенио Монтале је умро 12. септембара 1981. године у Милану.
