– наликује силном лепету лимарије –
на инструменту густог борја
и мете бакарна обзорја
куда се ројта светлости вије
попут змајева у јечећим небесима
(Облаци промичу, ведра
краљевства небесна! Високих Елдорада
капије одшкринуте!)
и море што, крљушт по крљушт,
оловно тре
и мења боју бацајући на хриди вртлоге
узвитлане пене;
да хоће ветар, што се рађа и мре,
док сумрачја стиже час,
засвирати вечерас
на теби, раздешени инструменте,
срце.
