Па гњавим кад невоља крене.
Ја сама – заборавих Тебе,
А Ти – је л' се сетиш мене?
Не дођох због себе довде,
Дробни ме терет не мучи!
Царско ти приносим срце
Што немам снаге га вући.
Срце што у своме носим
Чија ме слама тежина:
– Чудно – и теже – кад оде,
Је л' за Те страшна празнина?
Превод Иван В. Лалић
