Textual description of firstImageUrl

Емили Дикинсон | БОЖЕ, ЈА НЕМАМ КОМЕ РЕЋИ




Боже, ја немам коме рећи!
Па гњавим кад невоља крене.
Ја сама - заборавих Тебе,
А Ти - јел се сетиш мене?

Не дођох због себе довде
Дробни ме терет не мучи!
Царско ти приносим срце
Што немам снаге га вући.

Срце што у своме носим
Чија ме слама тежина
- Чудно - и теже - кад оде
Јел за Те страшна празнина?



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана