Корачах брзо – одједном кȏ жеравица
Кроз вечерњу таму и маглу
Сену муња с њених трепавица
На њој од крепа хаље прозирне
Пролећни ветар кројач је био,
А лик јој, очи светле немирне
У магнвовењу већ бејах снио.
Она мени кȏ главом да климну,
Слатко лице ветром заклонивши,
У пролеће кад за угао мину
Све ми грешне мисли опростивши.
▪ С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
