Textual description of firstImageUrl

Бранко В. Радичевић | МАРИЈА



Све сам знао што је било око Марије 
Најтањи хлад у подне,
Њен врт и шум вратница
Знао сам у који сат ће доћи 
И која је и када на 
Грани запевала птица. 
И кад је тужна по кораку сам познао 
И кад је тужна и кад је највеселија 
И срца све заљубљена
Да неког воли Марија. 
Све сам знао шта је било око Марије 
И плакао сам једном кад је она плакала 
И дуго бих после 
Кад би она отишла. 
Стајао сам на месту на коме је она стајала. 
Ко зна где је сада моја Марија? 
Има једна ливада зелена и поток, 
У потоку се можда огледа.
Ко зна где је Марија?
Раскршће сеоско, ноћ шуми леска, 
Стоји бела од месеца и звезда 
Марија кад би знала ноћ моју без звезда 
Да ли би бар једну сузу пустила 
Бар једну сузу Марија?



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана