Најтањи хлад у подне,
Њен врт и шум вратница
Знао сам у који сат ће доћи
И која је и када на
Грани запевала птица.
И кад је тужна по кораку сам познао
И кад је тужна и кад је највеселија
И срца све заљубљена
Да неког воли Марија.
Све сам знао шта је било око Марије
И плакао сам једном кад је она плакала
И дуго бих после
Кад би она отишла.
Стајао сам на месту на коме је она стајала.
Ко зна где је сада моја Марија?
Има једна ливада зелена и поток,
У потоку се можда огледа.
Ко зна где је Марија?
Раскршће сеоско, ноћ шуми леска,
Стоји бела од месеца и звезда
Марија кад би знала ноћ моју без звезда
Да ли би бар једну сузу пустила
Бар једну сузу Марија?