Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бранко В. Радичевић | МАРИЈА



Све сам знао што је било око Марије 
Најтањи хлад у подне,
Њен врт и шум вратница
Знао сам у који сат ће доћи 
И која је и када на 
Грани запевала птица. 
И кад је тужна по кораку сам познао 
И кад је тужна и кад је највеселија 
И срца све заљубљена
Да неког воли Марија. 
Све сам знао шта је било око Марије 
И плакао сам једном кад је она плакала 
И дуго бих после 
Кад би она отишла. 
Стајао сам на месту на коме је она стајала. 
Ко зна где је сада моја Марија? 
Има једна ливада зелена и поток, 
У потоку се можда огледа.
Ко зна где је Марија?
Раскршће сеоско, ноћ шуми леска, 
Стоји бела од месеца и звезда 
Марија кад би знала ноћ моју без звезда 
Да ли би бар једну сузу пустила 
Бар једну сузу Марија?


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта