Жеља ми је била:
Кад би Боже уделио
Мени једна крила,
Кад би Бога дао око
Мене тако јасно
Да по свету нашироко
Све је видим ласно;
А да видим де највише
Грожђа свакојака,
Де смокава и сувише
Ти красни бресака.
Де најлепши лепирова
Има и тичића,
И јеленски још рогова
Шкољак' и пужића;
Да полетим па да шпаге
Све напуним редом —
Ао брацо, жеље драге:
С крилом и погледом!
Сад би гледô дено мома
Понајлепши има,
Па би весô тамо ома
Полетео њима,
Да с' нагледам млада века
Ти чарни очица,
Да с' нагрлим бели сека,
Наљубим усница.
(1844, 5. јул)
