Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Брана Црнчевић | ЗЛАТИБОР



Речи у које бежимо од речи
издају нас пред потером сваком,
живот, страшна црква, тражи да се клечи
пред животом на који си лаком.

Понекад само још душа заболи 
што је свугде исто: само живот голи
коме није доста што смо пали нице

те нас ту, на селу, пасторално буди 
и враћа нам веру да смо опет људи
песмом неке дивно полуделе птице.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта