трчи жртва и гони џелата.
Џелат бежи, мрачно лице крије,
он не може више да убије.
Стаде џелат и уз болан смешак
моли жртву да га мучи, веша.
Хоће џелат живот да јој врати
у сну страшном он, ко жртва, пати.
И тада се немогуће деси
жртва њега о звезде обеси.
Па се љубе, стежу руке мртве
обојица џелати и жртве.
У сну страшном тајне страшне крије
тамно небо веселе Србије.