poezija sustine logo     Latinica     Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Артур Рембо



Артур Рембо
Рођен је 20. октобра 1854. године у Шарлевилу, градићу на северу Француске. Растао је у породици без оца, под туторством престроге и неосетљиве мајке. Од најранијих школских дана показао је изузетну даровитост добијајући награде из књижевности и превођења и пишући, са великом виртуозношћу, песме на латинском језику. Са петнаест година добио је прву награду на конкурсу за састав написан на латинском. Тим поводом директор школе је рекао: "У глави овог детета не настаје ништа банално. Он ће бити геније или Зла или Добра."
Песник, по мишљењу Рембоа, мора да упозна све облике љубави, патње, лудила, да истражује самог себе, да постане више него ико велики болесник, велики злочинац, велики проклетник и врховни Учењак како би на крају стигао до незнаног. То је истовремено и његов животни и песнички програм. Због потребе да досегне неки други свет далеко од скучене средине Шарлевила покушава да побегне у Париз. На позив Пола Верлена, тада најистакнутијег песника у Паризу, 1871. године Рембо улази у париски песнички круг, али без икаквих литерарних амбиција у професионалном смислу. Његов распусни живот са Верленом, отргнутим од жене и породице, завшава се драматично. Верлен је пуцао у Рембоа и лакше га је ранио када је овај решио да га напусти и том приликом завршио у затвору. Рембо се враћа у родитељску кућу уз горко осећање пораза. Пише књигу песама у прози Боравак у паклу (1873), своју духовну биографију, неку всту извештаја о проживљеној кризи и неуспеху, отрежњењу.
Његов будући скитнички живот протећи ће у знаку потпуне духовне усамљености, а његови поетски записи које ће бележити пре него што као песник коначно не заћути биће први поетски текстови у историји поезије без намере да се њима оствари било каква комуникација. Прозне песме Илуминације (1874) настају на граници тишине и сматрају се врхунцем Рембоовог поетског дела, најснажнијим извором онога што данас зовемо модерним поетским изразом.
Са двадесет једном годином престаје да пише и наставља живот као скитничар, трговац, кријумчар оружја и истраживач егзотичних крајева.
Из Африке се враћа у Француску 1891. године због тумора на нози и умире 10. новембра, после ампутације ноге.

Написао збирке песама:
Илуминације (1872-74)
Сезона у паклу (1873)


Можда вас занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта