Биографија
Анте Поповски рођен је 3. јуна 1931. године у селу Лазарополе, Дебар, где је по дипломирању на Медицинском факултету у Скопљу, радио неколико година као начелник тамошње болнице. Био је члан Извршног већа Македоније, директор Новинско издавачког предузећа "Нова Македонија" и директор "Вардар Филма", а затим и потпредседник Комисије за културне односе Републике Македоније са иностранством. Члан Удружења писаца Македоније је био од 1956. године, а у два мандата био и његов председник. Исто толико мандата био је и председник Савета Струшких вечери поезије (1966/1967 и 1978/1979). Био је члан македонског ПЕН Центра, како и редовни члан Македонске академије наука и уметности. Једини је члан из Македоније у Светској академији поезије УНЕСКА са седиштем у Верони.
Анте Поповски је песник, есејиста, преводилац и публициста. Аутор је књига: Одблесоци (поезија, 1955), Вардар (поезија, 1958), Самуило (поезија, 1963), Непокор (поезија, 1964), Макови (1966), Камена (1972), Тајнопис (поезија, 1975), Љубопис (поезија, 1980), Плава песма (поезија, 1984), Глас из прошлости (1986), Безимена (поезија, 1988) Провиденије (поезија, 1995), Света Песма (2001), Две Тишине (2003) постхумна. Аутор је књига Оковано време ( чланци и коментари, 1991), Између живота и знакова (есеји, 1991), а састављач је следећих антологија: Света земљи речи (Антологија Јидиш поезије) и Орфеј и Исус (Библијски мотиви у савременој македонској прози (2000).
Поезија му је превођена на све језике бивше Југославије, а избори његове поезије, у одвојеним књигама, објављени су у Албанији, Грчкој, Русији, Турској, Италији, Немачкој, Великој Британији, Индији, Бугарској, Француској, Пољској, Чешкој, како и на још двадестак светских језика.
Добитник је бројних државних и републичких награда и признања као Браћа Миладиновћи, 11. октобар, Кочо Рацин, Гоцева повеља, као и међународне награде Premio Europa за најбољу песму.
Анте Поповски умро је 1. октобра 2003 године у Скопљу.
