Ко то дира
Наше успомене, жеље и хтења?
Ко то руши наше светиње?
Коме треба таква освета?
Коме смета наш крст свети?
И икона, наша вечна светиња?
Чему кренути
Такви, простих душа
И за собом оставити
На хиљаде изгажених ружа
Не знају да је грех славити
И радовати се туђој пропасти
Не знају
Да још живе
Нису стале, ни пропале светиње
Молитве
И иконе још постоје
Крст свети којим се молимо
И уз којег постојимо
Нека знају
Да ће се и даље звуци звона чути
И до нас увек допирати
Када поменемо Косово
