Зашто је море тако загасито плаво?
Глупо плаво, некако тамномастиласто плаво.
Тако непрестано ломи ноге, кичму, дави се у сопственој утроби.
Зашто умире тамо где му није крај?'
Веома глупо, признајем себи.
А још се и свађа са црним наказама
који га песмом блеска грде.
Не, нису криви мехури од памука,
криво је то плаво,
иреално плаво моје.
Ах, како је тако само глупо.
Свадљиво, гуши се.
Несвесно да удахне,
да смири се,
Мртво исплива,
ти дишеш несметано,
знаш.
Глупо моје, иреално плаво.
Али, признајем, опасно си, ти,
моје иреално плаво.
Када си моје,
а ја волим те.
Када ниси,
онда умиремо.
Утишај се,
моје иреално плаво,
да ти не умрем ја.
Иреално ја,
иреално у мени,
иреално туђе,
могу да убију га,
може да убије.
Иреално зна.
