Јужно од границе, сред далеког Дурбана,
Лежи твој земљак – војник који труне.
Згрчене су му трошне кости,
И на поветарцу му збуњена сен јауче
Ноћима да засени сјајну звезду: „Хтео бих знати
Од кога и када је сверадосни Закон
Љубави, дат нам од Разапетог,
Укинут и одбачен?
И која логика или истина се пројављују
У супротстављању „лета Господњег“ годинама?
Близу две хиљаде проживљених до сада пројурише,
Још увек ишчекујући Сврху због које је Он умро.“
• С енглеског препевала Данијела Марковић
