slike pesnika

Владимир Миладиновић – ЖИВОТНА ПОЕМА



vladimir vlada miladinovic zivotna poema
Као брада седа старца
Промућурна, превејана,
Испијена годинама
А мудрошћу испуњена,
Облак ми се чини онај
Што пучином господари.

Галебове вихор гони
Са висина, са небеса,
У бришућем ниском лету
Додирују овлаш вале,
Изгледа ми да се грле,
Гледајући са обале.

А острво стеновито
Вековима туда плута,
Видело је ову слику
Небројено много пута,
Па сад жмури и дремуцка.

Тек по неки бродић бели
Прошета се хоризонтом,
А морнари са палуба
Прошарају мало оком,
Те наставе тражећ пута
Куд им бродић плута.

Тако јуче, тако данас,
И сутра ће исто бити,
Опет ће се море и небо
Као једно ту спојити,
И опет ће звезде ноћас
Показати златну стазу,
Схватих тада да све стоји
Само ми смо у пролазу.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза