Нема пред тобом стојим.
Живот у истини има такву драж.
Чућеш и кад ћутим, слутим,
Моје тихо срце навикло на лаж.
Бујица је давно провалила брану
И немир, кô вишак, истиче низ лице.
Чекам да ме препознају
Твоје очи, старе пријатељице.
Испод скраме поноса
Још дрхтури душа
Кô војник пред рат.
Чекам руке твоје да ме заогрну
Као плашт, као плашт.
