Купила сам разбој
и учим се ткању.
Основа од дугих сати,
Ода самовању.
Мисли у чвор везане,
Изазов занату.
Сумња гризе пређу
На животном канапу.
Зато срцу нити преплићем,
Потком проговара.
Од жеље неугасле
црвени се шара.
Плави уздах чежње,
Сребра наде боја,
И најдража златна
Нијанса спокоја.
А шта ће ми дело бити?
Шарен ћилим, зна се.
Једног дана, на излету,
Да простремо пода се.
Сунце ће западати
У дану без краја.
Пити ћемо тамјанику
Јести кувана јаја.
