За Олгу
Тихо, нечујно као мачка,
Прикрадају се из облачка
Пахуља за пахуљом.
Држе се за ручице
Мале зимске краљице,
Док падају доле.
Једне лагано, друге вртоглаво смјело,
На Олгин длан, на Олгино чело,
Да јој осмјех измаме.
И свака зна да ће живот да изгуби
Када јој топли образ пољуби,
Ал′ вриједи, јер дијете је срећно.
(Једне године када је падао први снијег)
