slike pesnika

Игор Мијатовић – МИЋКО



igor mijatovic micko
Мићко, брате,
Пролетјеше године
Као јато
Младих дроздова
У пролеће касно
Изнад Лужница.
Ипак,
Тебе нису дотакле,
Још си онај исти шерет,
Очију као зифт,
Кȏ зрна црних гроздова.
У погледу ништа скривено,
Без лукавства -
Све јасно,
Једноставно
Као кружница.

Сјећам се
Кȏ да је јуче било,
Пред Богословијом,
Кад ме оставише моји
И закорачих у свијет
Мени непознат
До тад.
Ти си се створио крај мене
И тихо
Најпажљивијим гласом
Рекао:
„Не брини се, брате,
Заједно смо овде
Од сад."

Вјешто крмариш
Морем живота
Попут праоца Ноја
Са своја три сина.
Теби је страх
Непознаница
Побједа је твоја боја,
Стремљење
Само напријед
И само висина.

Кад видим тебе,
Видим
Крајњег оптимисту
Вјечног борца
На правој страни.
Видим човјека,
Видим свештеника
Подобног Христу,
Пастира доброг,
Који словесно стадо,
Чува,
И храни.

Брату Горану Мићићу, проти крагујевачком



Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза