Све, сва земља, би у колу
Мећаве што је млела.
Свећа горела на столу,
Свећа горела.
Ко, лети, мушицā ројиште
К пламу што хрли,
Пахуља рој, с дворишта,
Рам прозора грли.
По стаклу мећава у молу
Свуда украсе прела.
Горела свећа на столу,
Свећа горела.
Низ плафон у сјајном хуку
Рој сенки дршће,
Раскршћа ногу, раскршћа руку,
Судбе раскршће.
А звук се од две кломпе
Уз пад с подом стапô
И восак са ноћне лампе
Ко сузе свуд капô
Земља у снежном нестала колу,
Седа и бела.
Свећа горела на столу,
Свећа горела.
На свећу из угла пирило,
И саблазан чврста
Два крила, ко ангел, ширила
У знаку крста.
Фебруар, мећава све већа,
Но, све како хтела,
Горела на столу свећа,
Свећа горела.
1946.
• Препевао Радојица Нешовић
