којима твој отац Немања те засу,
место царске круне- узе камилавку,
а место порфире – узе црну расу
и оде, чак тамо, у Хиландар свети,
да познаш живота одречење право,
да слушаш и вршиш заповеди Божје,
угодниче Божији, Светитељу Саво!
Ал' борба међ' браћом – зла коб наша стара-
не могаде, ипак, твом слуху измаћи:
ти, с крстом у руци, чак из Хиландара,
дође својој крвно завађеној браћи,
и, с љубављу кротком, међ ножеве њине,
ти, стаде, кô Божје оличење право,
и свакоме пружи по гранчицу мира,
кротки миротворче, Светитељу Саво!
"На спалисте Влаха!"- Синан паша грмну,
Донесе твој ћивот...потпалише гране.
Али ветар дуну и диже твој пеп'о
и разнесе светом, на четири стране,
и свуд, где год паде трунка твога праха,
онамо се диже- кô за чудо право –
или српска школа, или црква света,
изабраниче Божји, Светитељу Саво!
И сад твоја химна победнички звони
пуна крепке вере, полета и маха:
То је љубав твоја разнета по свету
кроз честице твога мученичког праха,
и та жива песма, што кипи кô река
дижући се к теби, чак у небо плаво,
славиће те громко од века до века,
вечна наша славо, Светитељу Саво!
Данас, кад српска омладина цела
приступа ти, с пуно побожности свете,
да најлепши венац од најлепшег цвећа
око твоје драге иконе оплете,
и док свећа славска трепери и гори
покличи се дижу до неба у плаво:
"Оче српске школе и цркве нам свете,
слава теби, Светитељу Саво!"
