Смрт и робијаш на истој стази.
Пред њима Србија, ко тама,
између два жандара гази.
Смрт откида сате са образа.
Робија шамар за свакога.
Сам против књаза.
Сам против Бога.
Воловска кола у даљини.
Шкрипи, Србијо, а села пију.
За решетком, на месечини,
сам против свију.
Кола спора, све тањи снови,
а дуги дани у густој влази.
Никога нема, еј, пустолови...
– Стисни зубе и смело гази!
