Биографија
Кристина Лугн, песникиња и драматург, рођена је 14. новембра 1948. године у месту Тиерп, шездесетак километара северно од Упсале у Шведској. Добила је више угледних награда од којих су најзначајније Књижевна награда Селма Лагерлеф (1999) и Белманова награда (2002).
Од 2006. године је изабрана у Шведску академију у којој је на столици број 14 наследила Ларса Гyленстена. Шведска академија је основана 1786. Године по узору на Француску академију (осн. 1635) с основним задатком да ради на јасноћи, изражајности и угледу шведског језика. Академија броји 18 доживотних чланова и између осталог именује добитнике више високовреднованих одликовања и стипендија, укључујући и Нобелову награду за књижевност.
Кристина Лугн у књижевност је ушла 1972. године збирком песама Ако ја не, а први велики успех постигла 1983. године збирком Тражи се познанство старијег образованог господина. У поезији Кристине Лугн је у фокусу егзистенцијална угроженост, а њена поезија је у сваком случају – њена властита.
Поезија јој је спонтана, потпуно без шминке, прожета страхом, усамљеношћу, материнством, компликованим надреалистичким односима између полова, неочекиваним променама мисли, оштрим иронијама и апсурдним црним хумором – уз свеприсутну смрт. Или као што је сама рекла у једном интервјуу – Моје писање говори о мом енормном страху да не изгубим људе, чак и себе саму. То је моја једина тема.
Објавила је осам збирки поезије: Ако ја не (1972), Мом мужу, кад би знао читати (1976), Убијте га (1978), Ако чујете пуцањ (1979), Percy Wennerfors (1982), Тражи се познанство старијег образованог господина (1983), Пасје време (1989) и након дуже паузе Довиђења, пријатно (2003).
Драмски опус Кристине Лугн је блиско везан с њеним песништвом и необично је богат – написала је ”ништа мање него тридесетак комада” Њен први драмски комад Кад избије паника у колективној подсвести појавио се 1986. године а затим су следили Види, то крвари (1987), Оно лепо као да нестаје (1989), Тета Цвета и Идла девојчице (1993), Силвер Стар (1995), Рут и Рагнар (1997), Ноћни оријентири (1998) и Види, лос (1999).
Током прве деценије 21. века прорадио је њен драматичарски нерв и из ње се дословно излило десетак изванредних комада међу којима се истичу Украдени драгуљи (2000), Неискоришћени талент (2002), Жене крај Лабуђег језера (2003), Вера (2005), Катарина Велика (2006).
Драме Кристине Лугн су шаљиве и врло забавне или као што сама каже – Потребан је шаљив приступ патњи, иначе постаје патетично.
Кристина Лугн је умрла 9. маја 2020. године у Стокхолму.
