Србијо наша несрећна и све мања,Чије грехове, негрешна, испашташ?
Чије те клетве сустопице прате?
Зашто ти убише небо, ранише земљу?
Србијо! Зашто се недостојна деца одбише
Од твојих милостивих и светих груди?
Полакомише се за лажним, туђинским
Препуним отрвова, жучи, лажи и мржње
Непрестано, дању и ноћу, бљују их на тебе
Заблудела деца твоја пљују вазда и грозно
На млеко којим си их задојила, на хлеб твој
Кукавно се сагињући пред злом свеколиким
Не бојим се ала и врана слетелих са стране
Брину ме твоји све црњи гавранови гладни
Лешинари који ти утробу немилице кидају
Наслађују се твојим мукама и несрећама
Ликују над твојим боловима и поразима
Преко тебе распете, жуде за својом срећом
