Љуљајућ се и цвилећи шкрипи.
Нада мном је спуштен и над мојим гријехом
Сву ноћ нешто тамно с њега сипи, сипи…
Под њим се свршава мој свагдањи пут.
Под собом он један мали живот скрива.
О и сваког дана све сам више погнут.
Као да ми кров све нижи, нижи бива.
Али сваки пут у неко доба глухо
Пробуди ме кроза њ плави дах свјежине.
То кров тамни нада мном зашкрипи сухо.
И поспе ме звијездама кроз распуклине.
