Textual description of firstImageUrl

Божидар Ковачевић | ПУТНИК ПРОЛАЗИ



Далеко село наше у планини
Тако је расуто да ми се чини
Да не постоји
Мада тридесет димова броји...
То село тако малено
Готово нема имена
Па само Врх се зове!
И ћути као мало
Дете заспало
На облацима што под њим плове.

...Ал' ако пођеш на оне бачије,
Запитај успут дете макар чије
Ковачевића да ти каже куће,

И кад се успнеш, отри чело знојно
Па ступи у мој стари дом спокојно,
Изнеће сира и погаче вруће.

Дођи нам странче, из голема града,
Походи наше бачије и стада,
Овде те чека највиша лепота.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта