Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 5



Неспокојан сам. Жудим за далеким стварима.
Душа моја блуди у чежњи да додирне руб тамне паучине.
О велики други свете, о плаховити дозив твоје фруле!
Заборављам, заборављам увек да немам крила за летење,
да сам прикован за ово парче земље за вечита времена.

Будан сам и пун жудње; туђинац сам у туђој земљи.
Твој дах допире до мене и дошаптава ми немогуће наде.
Твоје су речи присне моме срцу, као његове.
О мето у даљинама, о плаховити дозив твоје фруле!
Заборављам, заборављам увек да не познајем пута,
да немам крилатога хата.

Неспокојан сам, путник сам у свом срцу.
У сунчаној магли оклевајући часова,
какво је силно твоје привиђење у плаветнилу небесном!
О најдаљи крају. о плаховити дозив твоје фруле!
Заборављам, заборављам увек да су сва врата затворена
у кући у којој боравим сам.

• Превод Давид Пијаде


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта