и поздраве од срца пренеси,
тамо ми је реци душа цела
остала на истој старој адреси.
Теци полако, застани реко
испод старог висећег моста,
па преко обале пређи преко
да видиш где ми младост оста.
Застани тамо испод оног брда
са којег се диже Соко сиви,
где је сељачка мука тврда,
застани, види како сељак живи.
Застани и крај њене куће
о дивна, о ти реко мила,
па је сети, врати у свануће,
у часе кад је моја била.
Застани реко, молим те успори,
види шта стари отац ми ради,
да л` га каква невоља мори,
да л` га нису оковали јади?
Застани реко крај села мог
да видиш лепоту и осетиш рај,
какву само може створити Бог,
застани реко у наш дивни крај.
