време хуји, одвећ брзо лети.
Нисам ни кршни делија твој,
светом тумарам, песник сам клети.
На плећима повијеним
самар носим – судбу своју.
Рвем се са животом острвљеним,
све до смрти у крвавом боју.
Милан Антић Канада – ЧУЈ МЕ МАТИ
време хуји, одвећ брзо лети.
Нисам ни кршни делија твој,
светом тумарам, песник сам клети.
На плећима повијеним
самар носим – судбу своју.
Рвем се са животом острвљеним,
све до смрти у крвавом боју.
