Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Антић Канада | УСНИО САМ САН



Уснио сам кућу, све ливаде и реке,
испред куће отац, оседели, стари,
замишљен и сам уз чашицу меке
за године и време као да не мари.

Уснио сам крај реке пропланке и брда
друмове прашне и поља поорана,
а чежња кô магла ширила се свуда,
и жуто је лишће падало са грана.

Уснио сам бледи месец у ноћи,
одозго са неба како се смеши,
кô да ми збори скоро ћеш доћи,
к'о да друг ми је па тужног ме теши.

Уснио сам кућу, све ливаде и реке
и у сну се тргох, дозива ме неко,
то отац стари уз чашицу меке
на Бога хули зашто сам далеко.



Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта