logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Милан Антић Канада | УСНИО САМ САН



Уснио сам кућу, све ливаде и реке,
испред куће отац, оседели, стари,
замишљен и сам уз чашицу меке
за године и време као да не мари.

Уснио сам крај реке пропланке и брда
друмове прашне и поља поорана,
а чежња кô магла ширила се свуда,
и жуто је лишће падало са грана.

Уснио сам бледи месец у ноћи,
одозго са неба како се смеши,
кô да ми збори скоро ћеш доћи,
к'о да друг ми је па тужног ме теши.

Уснио сам кућу, све ливаде и реке
и у сну се тргох, дозива ме неко,
то отац стари уз чашицу меке
на Бога хули зашто сам далеко.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта