векова седам чува свето тело
к небу вечно шуми Радочело
пуно мраморја, борја, испосница.
Под њиме лежи Врх, малено село,
где живе људи озбиљнога лица,
не силазећи са својих литица,
суровом небу подижући чело.
Да стигнеш до нас, треба ти дан хода.
Овде још људи једу хлеб од ражи,
ал' зато живе мирно и без лажи.
У брда је село мога рода.
