Textual description of firstImageUrl

Божидар Ковачевић | МОЈ КРАЈ



Тамо где древна лавра Студеница
векова седам чува свето тело
к небу вечно шуми Радочело
пуно мраморја, борја, испосница.

Под њиме лежи Врх, малено село,
где живе људи озбиљнога лица,
не силазећи са својих литица,
суровом небу подижући чело.

Да стигнеш до нас, треба ти дан хода.
Овде још људи једу хлеб од ражи,
ал' зато живе мирно и без лажи.
У брда је село мога рода.




Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана