Кајоко Јамасаки – ИСКОНСКИ ИНСТРУМЕНТ Осим мене, нема никога. Почиње вечерње: две монахиње, у служби. Моле се Богу, и птицама. Тако чувају језик, и речи. Гласови, примитивни инструменти, које им је дао Бог, благо греју студени ваздух, и мене. Биће снег: шума крије птичји мук. Кајоко Јамасаки ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter Можда вас и ово занима