Textual description of firstImageUrl

Кајоко Јамасаки | ИСКОНСКИ ИНСТРУМЕНТ



Осим мене, нема никога. Почиње
вечерње: две монахиње,
у служби.

Моле се Богу, и птицама.
Тако чувају језик,
и речи.

Гласови, примитивни инструменти,
које им је дао Бог, благо греју
студени ваздух, и мене.

Биће снег: шума
крије птичји
мук.




Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана