
вечерње: две монахиње,
у служби.
Моле се Богу, и птицама.
Тако чувају језик,
и речи.
Гласови, примитивни инструменти,
које им је дао Бог, благо греју
студени ваздух, и мене.
Биће снег: шума
крије птичји
мук.
Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме! Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песма...