светлуцави Месец, небо боје млека,
складни шумор лишћа, шапутање грања
сасвим су потрли лик и крик човека.
Са уснама тужно-рујним тад изађе
она, слична свету болном, племенитом,
уклета ко Улис¹ и сустале лађе,
горда као Пријам, погубљен са свитом.
Дође и тог часа цвркут што одзвања,
Месец у небеса уроњен далека,
шум лишћа и дуга тугованка грања
претворише се у лик и крик човека².
¹Улис - на грчком Одисеј, легендарни краљ Итаке, чији је повратак из Тројанског рата опевао Хомер у Одисеји.
²Према предању последњи тројански краљ, отац Хектора, Париса, и Касандре. После смрти Хектора, молио Ахила да му преда тело свог сина.
