ти тако диван
с гласом који милује слух,
погледом што дира дубине душе моје
и руку извајаних за мој струк.
Постојиш негде
ти тако стрпљив
и бројиш дане за наше ноћи
дозивајући незнано ми име
тако леп у својој немоћи.
Постојиш негде
где ћу те срести
задихана од вековне потраге за тобом
руке уморне у твоје уплести и
удисати љубав.