вама који бежите од греха и казне,
који се кријете од сваког порока,
који са страхом гледате пророка?
Вама који волите цео свет
а важан вам је само своје душе спас,
вама што ме с подсмехом гледате.
Ви, прозивам вас!
Хајде ти, млада дамо, реци
колико си њих бацила под ноге?
Спаваћеш у паклу с ђаволом,
ти иста као многе.
Ти, изборана лица,
што правду си делио целом свету,
ако можеш без имало стида,
погледај у очи овом детету.
Ти, свештениче, подигни главу
што у младости си пушио траву,
што од тебе скривали су вино
крв Христа православну.
Ви бедници лепог лица,
нежног додира и благих речи,
ви паћеници туђих визија –
казну остављате својој деци.
