Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | ДУШЕ ПРАЗНЕ


Зашто су душе празне
вама који бежите од греха и казне,
који се кријете од сваког порока,
који са страхом гледате пророка?

Вама који волите цео свет
а важан вам је само своје душе спас,
вама што ме с подсмехом гледате.
Ви, прозивам вас!

Хајде ти, млада дамо, реци
колико си њих бацила под ноге?
Спаваћеш у паклу с ђаволом,
ти иста као многе.

Ти, изборана лица,
што правду си делио целом свету,
ако можеш без имало стида,
погледај у очи овом детету.

Ти, свештениче, подигни главу
што у младости си пушио траву,
што од тебе скривали су вино
крв Христа православну.

Ви бедници лепог лица,
нежног додира и благих речи,
ви паћеници туђих визија –
казну остављате својој деци.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des