Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | ЈУТРО




(Дан један празних очију и замагљена чела.)
Тога је јутра црна птица пјевала у срцу мом:
била је – била! – твоја младост
И све је прошло с њом;
не походи нас двапут радост.
Црвљиво воће брзо зре,
а сужањ не зна сунца ни неба
већ брзо стари и брзо мре. –

Тога је јутра златна жица препукла у срцу мом.

1915.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта