Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | ЈУТРО


(Дан један празних очију и замагљена чела.)
Тога је јутра црна птица пјевала у срцу мом:
била је – била! – твоја младост
И све је прошло с њом;
не походи нас двапут радост.
Црвљиво воће брзо зре,
а сужањ не зна сунца ни неба
већ брзо стари и брзо мре. –

Тога је јутра златна жица препукла у срцу мом.

1915.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des