Ја памтим дивно магновење
Кад сретох тебе на свом путу,
Ко светлих снова остварење,
Ко неба дах у земном путу.
Кроз бурни живот хитробежни,
Кроз страсти, искушења многа,
Ја дуго слушах глас твој нежни
О сањах црте лица твога.
Ал` корак лета неизбежни
Погасио је маште тајне,
Заглушио је глас твој нежни
И отро лика црте сјајне.
Теко је живот пун чезнућа,
Пун мрака, зла и ропсих уза,
Без рајског сна, без надахнућа,
И без божанства и без суза.
Ал` опет наста откровење,
И сад си опет на мом путу
Ко светлих снова остварење,
Ко неба дах у земном куту.
И срце пуно је прегнућа:
Ти враћаш све што време узе,
И рајске сне и надахнућа.
Кад сретох тебе на свом путу,
Ко светлих снова остварење,
Ко неба дах у земном путу.
Кроз бурни живот хитробежни,
Кроз страсти, искушења многа,
Ја дуго слушах глас твој нежни
О сањах црте лица твога.
Ал` корак лета неизбежни
Погасио је маште тајне,
Заглушио је глас твој нежни
И отро лика црте сјајне.
Теко је живот пун чезнућа,
Пун мрака, зла и ропсих уза,
Без рајског сна, без надахнућа,
И без божанства и без суза.
Ал` опет наста откровење,
И сад си опет на мом путу
Ко светлих снова остварење,
Ко неба дах у земном куту.
И срце пуно је прегнућа:
Ти враћаш све што време узе,
И рајске сне и надахнућа.
