slike pesnika

Сима Пандуровић – ГОДИНЕ



Као покајнице у сећању сивом,
На заранку сунца, нада и живота,
Пролазе у болу, уморном и живом,
Са лицем на коме нестаје лепота.

Поред силуете нејасних брегова,
Свака носи један други сандук жеља,
Маштања и нада, и дрвећа и снова,
Умрлих часова туге и весеља.

И што даље иду, сенка бива њина
Све већа на своду мраморном и златном,
И страхотно свака има узраст џина,
Што се мрко губи за планинским платном.

А у души, као марш погребне песме,
Цвили, као у сну буновном и грозном
Плач и страх за њима што ће рећи не сме,
У сумраку нада жалосном и позном.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза