Textual description of firstImageUrl

Сима Пандуровић | ГОДИНЕ



Као покајнице у сећању сивом,
На заранку сунца, нада и живота,
Пролазе у болу, уморном и живом,
Са лицем на коме нестаје лепота.

Поред силуете нејасних брегова,
Свака носи један други сандук жеља,
Маштања и нада, и дрвећа и снова,
Умрлих часова туге и весеља.

И што даље иду, сенка бива њина
Све већа на своду мраморном и златном,
И страхотно свака има узраст џина,
Што се мрко губи за планинским платном.

А у души, као марш погребне песме,
Цвили, као у сну буновном и грозном
Плач и страх за њима што ће рећи не сме,
У сумраку нада жалосном и позном.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта