бјелосиви чаробњак.
Изнад града стоји
и кровове броји,
па се чудом чуди:
– Шта је ово, људи?!
Видим – сваки кров
има шиљак нов.
Што ће копља ова
од крова до крова?
Докле дођем кући –
од једа ћу пући...
– Ој, облаче б'јели,
ти се често срдиш,
све би да нагрдиш,
у бијесу свом
пушташ љути гром,
побио би све,
ал' овако – не!
Још би прич'о Брана
тајне громобрана,
но се облак трже,
на пут крену брже,
сав забринут јако
што је све то тако,
што је крову дан
сваком – громобран.
Диже једра стар облак
бјелосиви чаробњак.
И тихо, без буке,
заплака од муке.
И тако, отада
често киша пада...
