Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | МАЧВАНСКА ЗЕМЉА




О, доброте твоје
Ору те и псују
Кажу, некад слажеш
У звезде те кују
И опет псују
А ти увек, увек дајеш.

Знојем те натопише твоји
Њином крвљу туђа рука
А ти све трпиш
Кад некад те пљују
Мећу на сто мука
И опет псују
Остајеш без јаука

О, доброте твоје
Испод коре хлеба земљо
Тврди длани те мазе
Воле и псују
Као очи пазе
У бразди злато кују
Сељанка и сељa


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта