Све речено мир и страсти;
Она обитава стидно
У узвишеној лепоти сласти.
Све око себе она посматра –
Нêма недруга, нêма пријатеља,
Изгуби се кад набуја жеља
У лепоти од које се страда.
Зато никад, никад не жури,
Да љубав угледаш што раније
И срце изгубиш на бури,
Пун снова с питањем – шта ми је.
Некад, збуњен, љубав ћеш срести,
Без ума узети њене чари,
И кô да ти Бог лице озари –
Испићеш је без имало свести.
• С руског превео Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
