Textual description of firstImageUrl

Александар Пушкин | ПЕСМА О ЉУБАВИ




Све у њој је складно, све чудно,
Све речено мир и страсти;
Она обитава стидно
У узвишеној лепоти сласти.

Све око себе она посматра –
Нêма недруга, нêма пријатеља,
Изгуби се кад набуја жеља
У лепоти од које се страда.

Зато никад, никад не жури,
Да љубав угледаш што раније
И срце изгубиш на бури,
Пун снова с питањем – шта ми је.

Некад, збуњен, љубав ћеш срести,
Без ума узети њене чари,
И кô да ти Бог лице озари –
Испићеш је без имало свести.
• С руског превео Анђелко Заблаћански



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана