Војислав Илић – ГРМ

Mуњом опаљен грм на суром пропланку стоји, 
Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет 
Горди му увија стас – и горски несташан лахор 
Лелуја шарен цвет. 

И зима дође већ, и својом студеном руком 
Покида накит сав и гору обнажи сву, 
Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, 
А он ће бити ту.

 Војислав Илић   

ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter