Mуњом опаљен грм на суром пропланку стоји, Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет
Горди му увија стас – и горски несташан лахор
Лелуја шарен цвет.
И зима дође већ, и својом студеном руком
Покида накит сав и гору обнажи сву,
Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи,
А он ће бити ту.
