Textual description of firstImageUrl

Војислав Илић | ГРМ



Mуњом опаљен грм на суром пропланку стоји, 
Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет 
Горди му увија стас - и горски несташан лахор 
Лелуја шарен цвет. 

И зима дође већ, и својом студеном руком 
Покида накит сав и гору обнажи сву, 
Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, 
А он ће бити ту.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана