Зашто те пролећа буде
Заспалу међу два мора
На усни плаве луде?
О сви смо ломни ко штап
На првом рубу греха
Кад падне прегорка кап
У плави зумбул смеха.
Тешко је: дрхтиш ко бор.
Па ћутиш... Што склапаш вид?
Зар није црно ко флор?
И песма: да л плави вир?
Или кап пала на зид?
Само је будила мир.
