У души лебде привиђења.
Замахом коби смрскана груд,
Образи усахли од бдења.
На челу боре испаштања,
Коса му се прамењем лиња.
Но чар његових маштања
У јасним сликама тиња.
Седи у тамном поткровљу,
Пламичци свеће таму море.
Перо везе себи на вољу,
Води с њим тајне разговоре.
Он пише песму, своју муку,
Дира срцем прошлости зубљу...
А ту буку, свог срца буку,
Однеће већ сутра за рубљу.
Превео Данило Киш
(Из књиге Ко сам шта сам, Београд, 2019)
