Импрегнирани смо смрћу
Наша су уста бледа нема
Разарају нам срж система
О да смо народ сиров диваљ
Крај праисконских вода живаљ
Њихове би нас бомбе млеле
Као лисице мраве пчеле
Бунар по бунар би венуо
Ћовек по човек би шенуо
Али ми смо сад систем сложен
Из једне пећи ватром ложен
Из исте чаше водом појен
Лудилом истим смртно дојен
Мокрин, 2. јун 1999.
