У публици све Сунце и Звездане Ватре
Спржени кловнови и кише изгореле росе
Само један акробата попео се
На леопардске плећи модре и суре
То је уметност дресуре
Зверињег 'ода не осећа удар
Платформу под себе метнуо мудар
У рукама држи злаћану трску
И кожно бичаље за зверину дрску
Чудан циркузан да не вара он?
Ма јок То свемоћни је Фараон
Свог скулптора има и свог барда
Метнуше га на крвава леопарда
Поверише га царској пазиљи
Необузданој уобразиљи
Од жеље за вечношћу просто се је избезумија
Импрегнираће га да буде мумија
Да лежи блажен у миришљавим соковима
Напумпан сољу сред сиса и у боковима
Ал' залуд му одар вечит и скроћено звере
Церека се ватрена публика Гле људождере!
Сурваће и Њега и звер у бездан млинац
Смазаће их Звезде ко сироче слинац
