Моја душа је старо вино без претакањакомад бајатог хлеба гутаног без жвакања
Моја душа је свој сопствени враг крвопија
Сама собом нарцисоидно се опија
Моја је душа мешина стара на шинама
Комад хлеба на милост црним птичуринама
Она ни не слути све тајне смишљене грожње
По међународном домаћем реду вожње
Понекад не знам да ли душа та је и моја
Да ли јесте нумерисана ил' је без броја
Самерљиво ли је шта даје а шта узима
Нит знам колики простор она заузима
Може ли је икоји силник српком попити
И каквим ће се бунилом он опити
27. фебруар 2003.
