За ротационо дрво бунарског точка
Сасвим сам слободан и нећу бити стезан
Као пилићима што везана је квочка
Нити ћу љевати водом сточно појило
Бићу ослобођен први кабо авлије
Одвојен од свега што ме је одгојило
И од маме што се увек пита "Здрав ли је?"
Срећан падам ка дну коначног бунара
Жељан да доконам шта је испод те воде
Крију ли се онде дискови рачунара
На којима пише где сврха наша оде
Знам да ће слобода наградити падање
После краткотрајне вретенасте ронидбе
Кроз воду и кроз блато дна и кроз пробадање
Ослобођен најзад од подлачке гонидбе
Једино ми душу подмукла сумња мори:
А шта ако је то пролаз у свет још гори?
У недељу 28. априла 2002.
